Lju­bi­te­lji umjet­no­sti u Nik­ši­ću prek­si­noć su u ga­le­ri­ji „Ili­ja Šo­ba­jić” bi­li u pri­li­ci da pri­su­stvu­ju otva­ra­nju iz­lo­žbe gra­fi­ka An­to­na Lu­ka­te­li­ja, či­ji auto­ri su isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Kri­sti­na Ra­do­vić i sli­kar Mi­lo­sav Mi­la­to­vić. Po­stav­ku na ko­joj se na­šlo 16 gra­fič­kih li­sto­va otvo­ri­la je Ra­do­vi­će­va ko­ja je iz­vr­ši­la i se­lek­ci­ju ra­do­va za ovu po­stav­ku. Pod­sje­tiv­ši da je Lu­ka­te­li ro­đen 1916. go­di­ne u Her­ceg No­vom, gdje je učio sli­kar­stvo kod pro­fe­so­ra Čaj­ko­va, i da je bio ak­ti­van uče­snik NOR-a, Ra­do­vi­će­va je is­ta­kla da je ra­zu­mlji­vo što je u nje­go­vom cje­lo­kup­nom li­kov­nom stva­ra­la­štvu do­mi­ni­ra­la rat­na te­ma­ti­ka.
- Dje­la An­to­na Lu­ka­te­li­ja pr­ven­stve­no su ostva­re­nja do­ku­men­ta­ri­stič­ke pro­ve­ni­jen­ci­je. O to­me nam go­vo­ri še­sna­est gra­fič­kih li­sto­va iz­lo­že­nih u ga­le­ri­ji „Ili­ja Šo­ba­jić” iz fun­du­sa JU „Mu­ze­ji i ga­le­ri­je” Nik­šić. Na ovim gra­fič­kim li­sto­vi­ma pri­ka­za­ni su vr­li po­je­din­ci u rat­nom vi­ho­ru kao i nji­hov lik i dje­lo. Kao ta­kvi oni su oli­če­nje na­rod­ne vo­lje za op­stan­kom u su­ro­vim okol­no­sti­ma, u rat­nom vi­ho­ru. Stil­ski odi­šu ko­li­ko gru­bo­šću to­li­ko i pre­fi­nje­no­šću a per­so­ni­fi­ka­ci­ja su sna­ge i do­sto­jan­stva. O svom dje­lu i an­ga­žo­va­noj umjet­no­sti umjet­nik je u ka­ta­lo­gu svo­je iz­lo­žbe u Mo­der­noj ga­le­ri­ji u Pod­go­ri­ci umje­sto pred­go­vo­ra na­pi­sao, po­red osta­log: „Am­bi­jent Cr­na Go­ra i nje­ni lju­di do ra­ta i u vr­tlo­gu rat­nih zbi­va­nja naj­vi­še su me in­spi­ri­sa­li. Sa nji­ma i u ta­kvim uslo­vi­ma i sam sam bio, mno­ge lič­no po­zna­vao i sa nji­ma sud­bi­nu di­je­lio, pa ih tran­spo­nu­jem ona­ko ka­ko sam ih do­ži­vlja­vao. Za­to mo­lim po­sje­ti­o­ce da mo­ja su­bjek­tiv­na osje­ća­nja pri­hva­te kao mo­ju istin­sku že­lju i na­mje­ru da li­ko­ve i do­ga­đa­je pri­ka­žem ona­kve ka­kvi su bi­li – ka­za­la je Ra­do­vić.
Ona je na­gla­si­la da pri­kaz ži­vo­ta i stva­ra­la­štva An­to­na Lu­ka­te­li­ja za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta i u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du dao je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih cr­no­gor­skih stva­ra­la­ca pro­šlog vi­je­ka Ni­ko­la Vu­jo­še­vić u knji­zi „Me­men­to-Cr­no­gor­ska mo­der­na umjet­nost” gdje ka­že da „do­ži­vlja­va­ju­ći dra­me ko­je su na nje­mu osta­vlja­le mo­re i op­te­re­ću­ju­ća sje­ća­nja, iz­gra­đi­vao je pa­ci­fi­stič­ki i hu­ma­ni­stič­ki od­nos i ot­por pre­ma svim vi­do­vi­ma is­po­lja­va­nja ne­prav­di i na­si­lja”.
- Za­to je bi­lo lo­gič­no da se nje­go­va stva­ra­lač­ka ener­gi­ja kon­se­kvent­no usmje­ri u tom prav­cu s pu­nim ka­pa­ci­te­tom, pre­da­no i iskre­no, sta­vlja­ju­ći do­ku­men­tar­ni tret­man rat­nih do­ga­đa­ja is­pred li­kov­ne kom­po­nen­te. Iz­me­đu bor­bi pra­tio je sve što ga je in­te­re­so­va­lo i uti­ca­lo na nje­ga, pra­vio ski­ce, por­tre­te, pla­ka­te, ka­ri­ka­tu­re. Ob­ja­vlji­vao je u li­stu „Par­ti­zan­ska ri­ječ „Pr­ve pro­le­ter­ske bri­ga­de i ra­znim bil­te­ni­ma. Bi­li su to ci­klu­si li­no­re­za i cr­te­ža jed­nog do­ku­men­tar­nog pri­stu­pa, s du­bo­kim ljud­skim su­čut­stvom i sa­o­sje­ća­njem u sud­bo­no­snim do­ga­đa­ji­ma i čo­vje­ko­vim te­ško­ća­ma. Ob­ja­vlji­vao ih je ta­ko­đe i u pr­vim bro­je­vi­ma „Po­bje­de” u Nik­ši­ću kra­jem 1944. go­di­ne. U pr­vom bro­ju od 24. ok­to­bra na­la­zi se nje­gov li­no­rez, pod­sje­ti­la je isto­ri­čar­ka umjet­no­sti..
L.N.


Su­o­sni­vač ULUCG-a

Ra­do­vi­će­va je na­gla­si­la da je An­ton Lu­ka­te­li a bio je­dan od osni­va­ča ULUCG-a i nje­gov pr­vi se­kre­tar, a od ta­da je i uče­stvo­vao na iz­lo­žba­ma istog udru­že­nja.
- Imao je vi­še sa­mo­stal­nih i bio uče­snik vi­še ko­lek­tiv­nih iz­lo­žbi od ko­jih je naj­zna­čaj­ni­ja iz­lo­žba Sve­slo­ven­ske gra­fi­ke 1946. go­di­ne u Pra­gu. Sa Mi­la­nom Bo­žo­vi­ćem bio je je­dan od di­zaj­ne­ra pr­vog so­ci­jal­nog di­na­ra u Cr­noj Go­ri. Uspje­šno se ba­vio i sce­no­gra­fi­jom - ka­za­la je ona.